sazrevanje

Nesto iz mog pera o Srpskoj pravoslavnoj crkvi

bataem | 22 Oktobar, 2008 08:32

Stav Srpske pravoslavne Crkve u pogledu drzanja i ponasanja pastve, onako kako ga ja vidim, mogao bi se svesti na sledeci opis: upraznjavaj ti istinu kod svoje kuce, tj. drzi Boziji zakon ukljucujuci, ako hoces, i cetvrtu zapovest, u individualnoj reziji bogosluzenja, medjutim, ako mislis da te mi uvazavamo onda moras obavezno da drzis i crkvene zapovesti, a sto se tice verske prakse koju ti upraznjavas mi sa tim necemo da imamo nista, niti nas to zanima. Ovakav zakljucak se moze lako izvesti ako se samo letimice baci pogled na pravoslavni kalendar (na koncept te male knjizice koju gotovo svaki pravoslavni dom ima). U njemu se najpre nalazi: molitva Gospodnja, zatim dve najvece zapovesti, potom deset Bozijih zapovesti, pa nakon njih crkvene zapovesti itd. Postavlja se ozbiljno pitanje da li neko ispravno postupa ako ''vozi'' tim putem, jer su neke zapovesti u navedenom kalendaru date u skracenom obliku, dok je za cetvrtu odabran neadekvatan prevod koji ne odgovara izvornom tekstu, sto je ne dopustivo. Zamislite da se ustav jedne zemlje narodu predoci u skracenoj verziji, na sta bi to licilo, a ovde je rec o prepisu nebeskog Ustava. I zato ako je predstavljen ''okrnjeno'', onda imamo nedozvoljenu izmenu zakona. Dalje, moze se uociti suprotnost izmedju Bozijih zapovesti i crkvenih zapovesti, tako da, ako bi neko zeleo da drzi crkvene zapovesti, morao bi da krsi Boziji zakon.

Ako se pomno istrazi Dekalog, nedvosmisleno proizilazi da zapovesti vaze na svakom mestu, u svakoj prilici i vremenu, i za sve ljude. Tako na primer, zapovest: ''Ne pozeli kuce bliznjega svojega, ne pozeli zene bliznjega svojega, ni sluge njegova, ni sluskinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti ista sto je bliznjega tvojega'', je na snazi uvek, ne samo dok se covek nalazi u molitvenom domu. Pa dobro, recice neko, zar apostol Pavle u poslanici Rimljanimama nije skratio gore navedenu zapovest. Jeste. Ali on je to ucinio u jednom opisnom zahvatu, objasnjavajuci sustinu zapovesti. Osim toga on je to ucinio na takav nacin da se opseg i snaga doticne zapovesti ne umanji. (Rim.13:9) Medjutim, vi u kalendaru imate spisak zapovesti pod rednim brojem. Dakle, tu je ocigledno namera priredjivaca bila da ih citaoci nauce napamet i to u iskvarenom izdanju. Dakle covek drzi ovu zapovest ako iz ljubavi prema Bogu ne zeli nista tudje i to u svakom trenutku svoga zivota i na svakom mestu gde boravi. Ovo vazi za sve zapovesti Dekaloga ukljucujuci i cetvrtu koju zelim posebno da razmotrim, jer je ona jedna od najosetljivijih spornih tacaka medju raznim konfesijama. Ako izraz ''posvetiti'' u cetvrtoj zapovesti znaci odvojiti za sluzbu Bogu, onda su u pravu oni koji bogosluzbuju toga dana. Ostaje samo da se razjasni da li to bogosluzbovanje treba da bude iskljucivo saborno, javno i porodicno kao sto je bilo u Starom Zavetu ili je sasvim prihvatljivo i prikladno i samostalno i privatno svetkovanje. Smatram da je ispravno tj. po Bibliji ono prvo u formi javnog, zajednickog i porodicnog bogosluzenja. Razlog ovome vidim u tome sto je covek drustveno bice. Za njega nije dobro da je sam, pa sledstveno tome ni samostalno praznovanje ne bi moglo da ga potpuno ispuni duhovnim zadovoljstvom, jer ne bi bila ukljucena njegova drustvena dimenzija koja je za postizanje ljudske srece neophodan cinilac. Setimo se primera iz svog zivota, koliko smo bili ispunjeni zlovoljom kada nam se dogodilo da proslavljamo neki praznik ''solo''. To je po meni najaci razlog sto nije preporuceno ili uvedeno usamljenicko bogosluzenje u subotnjem danu. Izlazem ovo zato sto se neki pitaju: ''A zasto mora da se ide u crkvu.'' Nemora ali je potrebno. Medjutim, ako je neko zbog bolesti prinudjen da ostaje kod kuce, onda je to opravdano, a ja bih takvo svetkovanje nazvao ''klinickim''.

Gospod Isus Hristos je rekao: Jer, gdje su dva ili tri sabrani u ime moje, ondje sam ja medju njima.''(Mat.18:20) Dakle nije rekao, gde je jedan sabran u moje ime, nego dvojca, jer jedan nemoze da sacinjava sabor, sto znaci da nas Isus ocekuje od nas da budemo saborit narod. Osim toga formirajuci crkvu, Hristos nije izabrao 1 nego 12 apostola. Prema tome, On od svojih sledbenika ocekuje da se okupljaju i to posebno u subotnjem danu i da ga u tom vidu obozavaju (slave), jer je za Njega receno da ce zakon uciniti velikim i slavnim. (Isa.42:21)

U vezi sa ovom temom trebalo bi jos razmotriti slucaj coveka koji je isterivao demone u ime Isusovo, a nije isao sa apostolima.(Luk.9:49,50) Ko je bio taj covek i zasto nije isao sa njima? Ocigledno nesto ga je sprecavalo da se prikljuci. Da li je razlog bio subjektivne ili objektivne prirode, neznam. Ali znamo, po Hristovim recima, da nije bio protiv ucenika. Mozda je njegov zadatak, po Bozijem planu bio, da deluje samostalno.