sazrevanje

  Izmedju onoga sto se vidi i stvarnosti je ogromna kvalitativna i kvantitativna razlika. Tako na primer, u genetskom smislu, neko moze da bude izmutiran, da tasko kazem, ''od glave do pete'', a da potpuno izgleda normalno, pa cak i izuzetno lepo, i da na njemu nema znakova bolesti. Kada bi vecini ove stvari bile prikazane kakve one jesu, nastala bi tuga kod jednih i odusevljenje kod drugih tako da bi obe strane bile zaslepljene prejakom svetloscu te bi svetska duhovnost pala na minimum minimuma. I upravo zato nama Stvoritelj daje spoznaju postepeno i to skopcano sa verom. Razlog ovome je najverovatnije izbegavanje davanja povoda gordosti onoj strani koja sada ocajava, i izbegavanje ojadjivanja, one strane koja sada pokazuje izvestan ponos.

  Duhovni razvoj covecanstva je jos na nivou fenotipskog prosudjivanja, dakle na onome sto je pre svega spoljasnji utisak, pa je otuda obema gore navedenim stranama, prihvatljivije da sude prema spoljnim znacima, nego pronicanje u dubinu stvari i odatle izvlaciti zakljucke.

  Sa druge strane neko moze da izgleda iskvareno tadodje ''od glave do pete'', a da poseduje relativno izvanredan geneticki kod. Inace, do pojave bolesti dolazi samo u slucaju ako su oba gena za istu osobinu ili odliku mutirana, tj. ako se poklope mutacije na istim mestima u obe garniture hromozoma, ili ako je pogodjena jedinka muskog pola, a mutacija/e su na hromozomima pola. Ovo je moguce zahvaljujuci tome sto ljudska bica u svojim celijama imaju po dve garniture hromozoma sa jednom razlikom sto kod muskog pola 23 par hromozoma je razlicit tu nemamo po dva gena za istu osobinu ili svojstvo ili belancevinu. I dobro je sto je tako, jer u suprotnom ne bi smo mogli da prezivimo, a posto je to Gospod osmislio, ono predstavlja i upecatljiv izraz Bozije mudrosti, i dobrote, i ljubavi. A sto se tice potvrde tvrdnje koju sam izneo na pocetku ovog zapisa, pa zivot je prepun slucajeva koji to dokazuju. Koliko smo puta videli lepo razvijene i inteligentne roditelje, koji imaju malformiranu decu.

  Sta reci na kraju teksta kao zakljucak, ako ne to, da neprijatelj ljudskih dusa, koga neki vole da citiraju, nastoji da izvitoperi istinu da bi u ljudskim dusama izgradio laznu sliku o kljucnim stvarima zivota. Sve ono sto je ''lansirao'' ili pokusava da plasira u svet je netasno ili polutacno, sto je jos opasnije, a da je cesto suprotno od toga istina.

  Veru definisem kao ''aparat'' razuma tj. kao neophodni deo misaonog procesa kojim se premoscuje jaz izmedju delimicnog i ''potpunog'' saznanja neke stvari ili pojma. Kao sto ljudsko hodanje predstavlja u stvari stalno padanje, sto bi se moglo opisati na sledeci nacin: uspravljeni polozaj tela-padanje-uspravljeni polozaj tela. Kao sto izmedju dva polozaja tela imamo padanje tako isto se i verovanje nalazi izmedju dva nivoa znanja: pocetno znanje-verovanje-zavrsno znanje. Ukoliko je verovanje netacno onda se ne dolazi do viseg nivoa znanja, nego se sve vraca na pocetak, pa se kaze da je vera bila prazna ili neosnovana. Da bi se pak doslo do istine polazi se onda od drugih verovanja (pretpostavki) sve do relativno potpunog razotkrivanja datog predmeta.

  Prema tome, vera u nesto moze da bude ili misaono uzdizanje ili padanje, kao sto se moze dogoditi da padnemo ako se spotaknemo pri hodu.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Informacija
• Savremeni covek moze da veruje
• Ne pouzdajte se u prirodnu selekciju
• Geneticka stvarnost nije ono sto nam je na ocima
• Dinamika hodanja kao dinamika verovanja
• Pitanje svetkovanja nedelje
• Neumesno isticanje vlastite poboznosti
• Nesto iz mog pera o Srpskoj pravoslavnoj crkvi
• Narodi ne klanjajte se suncu
• Hvalisanje da ili ne

• Biblija [7]
• Generalna [5]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom